ZEZOSKOP: Na benzinsku kada pođem ja i druge priče

Autor: Aleksandar Olujić

Na benzinsku kada pođem ja…

Bio ja jučer na benzinskoj. Poveo i ženu. Nek’ i ona malo izađe na luksuzno mjesto.

Dolazimo mi na benzinsku s našim dizelašem. Dobra je to makina. Turbak, original švapski. Kupio ga ja prije par godina direktno gore. Rođo godinama radi u Minćenu. Zna ljude pa smo našli jednog povoljnog. Nije puno proš’o, ni dvista iljada i to samo po autobanu. Ide k’o avion, ne troši puno, a dobar je. Nikih problema ni posebnih troškova, samo ono normalno… znate već. Rek’o mi je gazda (inače naš čo’jek) od kog sam ga kupio: „Samo pazi kakvo gorivo točiš i ne’š imat problema.“ I ja se držim toga.

Dolazimo mi, dakle, na benzinsku. Skoro je prazna, samo ondje gdje toče obični dizel, onaj jeftini šta mu država diktira cijenu, pet-šest auta u redu. Stajem ja, izlazim iz auta i uzimam pištolj za premium dizel.

„Uh, što su se ovi zabuljili“, šapće žena kroz otvoren prozor.

„Koji?“

„Ovi što stoje preko u koloni.“

„Samo nek’ gledaju, nismo mi sitna raja.“

„A za kol’ko ćemo mi točit?“ pita ona zadovoljno se smješkjući.

„Danas, za dvista!“

Ulje naše svagdanje daj nam ako ne danas onda sutra il’ prekosutra

Pogledali smo se u oči. Jasno nam je oboma da ovo neće biti nimalo lako. No, što se mora, mora se pa kud puklo.

Izlazimo iz automobila i grabimo svatko svoja kolica. Dućan još nije otvoren, a pred vratima već stoji red.

„Rek’o sam ti da moramo doć’ ranije“, sikćem na ženu „sad će ovi ispred nas pokupit sve.“

„Jesi, rek’o si“, pokunjeno će ona.

Zna da je kriva. Jel’ se baš mora ujutro u šest šminkat’!? Ne idemo na bal nego po zadatku, a on je: nabava strateških namirnica i materijala glede opasnosti od nuklearnog rata i poraća.

Nije nam ovo prvi put da to radimo. Bili smo već dva puta i nabavili dosta toga, ali količine nisu zadovoljavajuće. Posebno nas muči ulje. Imamo ga samo 100 litara. Zadnji puta kad smo bili moja glupača se smilovala nad nekom bakom i prepustila joj dvadeset litara. Sunce joj kalaisano, ja se skoro potuk’o zbog deset litara s nekim tipom koji se bunio da šta će meni tih deset litara kad imam četrdeset u kolicima, a ona pušta dvadeset nekoj babi bez borbe. Zato idemo opet u „lov“ po barem još pedeset litara.

Vrata dućana se otvaraju. U startu preskačemo trojicu koji su napravili grešku i povukli još dim umjesto da odmah bace cigaretu. „Popušili ste dečki“, smijem se u sebi. Ulazimo u dućan i trčimo drugim redom a ne onim koji direktno vodi do police s uljem. Taktiku smo razradili u tančine i zahvaljujući tome prvi smo na cilju. Bez daha dolazimo do police, kolicima blokiram penzića što je valjda jutros u tri sata stao prvi u red. Ubacujem u svoja i ženina kolica po trideset litara (uzeli bi još al’ kartica je ucrvenom). Dok raja pizdi mi idemo na blagajnu

„Žao mi je, ali možete kupiti samo četiri litre ulja po domaćinstvu“, veli blagajnica.

„Šta to ona priča“, pitam ženu. Ona samo bulji bez riječi u ovu.

„Šta ste rekli?“

„Rekla sam da možete kupiti samo četiri litre ulja po domaćinstvu“, ponavlja blagajnica bezizražajnog izraza lica.

„Otkad to?“

„Od danas.“

„A gdje to piše?“

„Piše na tabli koja se nalazi na polici i na ovoj tabli na kasi“, pokazuje rukom na tablu.

Čitam i ne vjerujem.

„Šta ćemo sad?“, gledam u ženu.

„A da kupimo toalet papir dok i njega nisu ograničili na četiri role?“

Nazovi ‘M’ za ministra!

Zvr, zvr, zvr.

„Halo!“

„Bok, stari. Di si? Nismo se čuli sto godina. Kako je, šta ima novo, jesi dobro…?“

„Tko je to?“

„Ma ja sam čovječe. Andrej.“

„Andrej? Koji Andrej?“

„Ma daj, nemoj se pravit’ blesav. Znaš ti dobro koji Andej.“

„Glas mi je poznat, ali… Aaaaa pa to si ti. Ovaj, mislim Vi.“

„Ma kakav Vi. Nećemo tako formalno. Sad smo među sobom a ne u javnosti i normalno je da smo per tu. Nego, htio sam te nešto pitati ako imaš malo vremena.“

„OK…“

„Znaš, radim neku manju rekonstrukciju kod sebe ovdje, pa sam se odmah sjetio tebe. Dobro bi mi došao netko tvojih sposobnosti i znanja, na kog se mogu osloniti. A to ti je fina pozicija, znaš. Je da te malo povlače po novinama i prozivaju, ali to su one sitne duše. Ne mogu oni ništa, samo laju. Znaš ti da ja ne dam na svoje ljude.“

„Ma vjerujem ja da je tako, ali da budem iskren, nisam baš razmišljao o takvom mjestu. A, o kojem resoru bi bila riječ?“

„Pošto si ti u pitanju, imaš na biranje: ‘oćeš rad i socijalu, zdravstvo, obranu il’ možda energetiku. Ima toga još. Samo kaži što te zanima i riješeno.“

„Uh. Interesantno nema šta, al’ ima jedan problem.“

„Koji?“

„Ja ti nisam u stranci.“

„Ma daj. Iskaznica s tvojim imenom je na mom stolu za pet minuta. Reci samo koji bi resor htio preuzeti.“

„Pa dobro kad je tako. Znaš, kad malo razmislim ja bih najradije ono bez portfelja.“

„E, jebiga. Baš to ne može.“

„A zašto?“

„To je već rezervisano!“

OGLAS:

„Sur-viral d.o.o.“

Organiziramo online tečajeve i poduke preživljavanja nuklearnog rata i ostalih katastrofa.

Naši instruktori su vrhunski stručnjaci za iživljavanja svake vrste.

Specijalne tehnike preživljavanja u post kataklizmičkom i kataklizmičnom vremenu.

Kako od radioaktivnog mesa štakora napraviti ukusan gulaš, je li konzerva paštete iz 1960. još jestiva, što je bolje rakija ili voda, kako reciklirati već korišten toaletni papir i druge insajderske tehnike.

Cijena tečaja:

SAMO 1.000,- eur po polazniku!

Obratite nam se s povjerenjem!

Ako ne preživite jamčimo povrat novca!

Napomena: ZEZOSKOP je satirično-humoristični podlistak PS-Portala. Navodi i podaci u tekstu ne moraju odgovarati stvarnim osobama, događanjima i stanju u društvu.