Rođen je prošlu novogodišnju noć proveo na radnom mestu
Radi kao noćni čuvar, pošto su svi drugi bili zauzeti, morao je on
Sve vreme mu je društvo pravio pas
Koji mu se pridružio te noći, odnekud, iznenada, sa ulice
Tražeći prijatelja i zaštitu od sveopšte buke i ludila
Kaže – niko nije zvao, niko se nije javljao, samo nas dvojica, pas i ja
Dok napolje, u daljini, sve puca, odzvanja, on se pribio uz mene, priča mi nešto
Cvili, objašnjava, gleda u oči
Skoro da ga razumem –
Gde ja, tu i on
Kada je zaspao, nakon par minuta otvarao bi oči da proveri da li sam i dalje tu
Podelili su obrok, kao i grejalicu
Podelili su svoje radosti i tuge
I onaj osećaj ostavljenosti i samoće
Kada je krenuo kuću, iz noćne, pas je krenuo za njim
Na njegovo – ostani tu, dolazim sutra – nije reagovao
Pratio ga je kilometar, dva, do dvorišta…
Nakon što se probudio, pred sumrak, pogledao je ka kapiji, pas je i dalje bio tu
Čekao ga je više od deset sati, zahvalno, u strahu da ga ne izgubi
Čeka
Dok se puca, peva i luduje
Čeka, i ne prestaje da čeka
Zahvalan što je neko obratio pažnju na njega
Čovek oseća to isto, u protivnom bi novogodišnju noć proveo sam
Na tom zabačenom mestu, nadomak grada
Gde i danju retko ko prođe, a tek noću…
Šta reći, neko je dočekao Novu godinu
A neko je dočekao novog prijatelja
Koji mu je pomogao da se ne oseti potpuno samo
U noći kada je zabranjeno da budeš sam
I njemu je nova godina, peta, šesta po redu, ko zna
Možda najsrećnija i najlepša do sada
Zato što je imao ko da ga zaštiti i čuva
Dok je odjekivalo na sve strane, treslo, njegovo malo srce umesto da udara svom snagom
Bilo je na sigurnom
Kada nema ljudi, pravih
Dobar je i pas
Bar neko diše pored tebe, bar je nekome stalo, bar te neko iskreno gleda u oči
Stefan Simić