Prati me majka kada krenem na put
Maše mi, okreće se više puta
I gledam je kako odlazi, ostaje samo silueta i koraci u snegu
Jednom je neću imati
I žaliću svaki trenutak što nisam više proveo sa njom
Svratio sam pre neko veče kod oca
Samo sam na brzinu ostavio stvari, a posle ih uzeo
Jedva da smo progovorili koju reč
Jednom ga neću imati
I boleće me što nisam svraćao više
Za mnoga draga lica sam mislio da ima dovoljno vremena
Da ih čujem, pozovem, vidim
I samo su odlazili nečujno
Da sve što sam imao sam im rekao tek posle
Kada nisu mogli da čuju
Imao sam jednog psa u selu
Koga sam morao da dam drugima na čuvanje
Sve da dođem, da ga vidim
Posle su mi rekli da im je nestao
Možda je mene pošao da traži
Imao sam jednog prijatelja, tada najboljeg
Koji je sate i sate odvojio za mene
Nisam stigao na njegov poslednji pomen
Da ne gledam njegove kako pate
Stignu me tako neke tuge
Posebno kada zahladni, i sve vuče da ostaneš u kući
Kada žalim i ono što nisam izgubio, a znam da ću jednom
Kada me pritisne val prolaznosti
I kada me boli sve čega se sećam
Sve što postoji
Kada me pritisne vreme
I godine
Sve
Da će mi na kraju ostati svima da kažem
Koliko ih volim
Samo još u ovoj pesmi
Koja će ostati posle svih
Pa i posle mene
Da svedoči koliko sam mislio na sve njih
Samo to nisam znao da im kažem kada treba
I pokažem
Stefan Simić