Od početka ove godine uglavnom se bavim moreplovstvom. Nakon avijacije sam se jedno vrijeme bavio automobilskom industrijom, a onda od januara moreplovstvom. Evo, sad pod stare dane učim nove stvari pa mi zbilja nije dosadno. Uglavnom, u svim tim mobilnim industrijama ima puno zajedničkih stvari. Ako je čovjek fokusiran na tehnološki napredak samo u jednoj od tih industrija, onda nema pojma da i druge industrije imaju iste probleme. Ja imam sreću da sam se prebacio iz avijacije u aute pa sad u moreplovstvo. Da sam znao kako je to sve interesantno, napustio bih avijaciju puno ranije.
U avijaciji je normalna stvar da se avion parkira na gatu na aerodromu i da se odmah prilključi nekim velikim utikačem na struju koja dolazi iz zgrade aerodroma. Onda se ugase motori i avion se servisira. Putnici izađu, avion radnici očiste, napumpaju gorivom i pripreme za let. Kad dođe nova posada i novi putnici, zatvore se vrata i piloti upale motore. Onda onaj majstor s aerodroma jednostavno povuče štekker i prekine dovod struje s aerodroma. Pilot preključi avion na generator struje koji je na motoru aviona i avion je slobodan za let.
Brodari to nemaju. Oni su naučeni da parkiraju brod u luci i da uključe dizel motor koji okreće generator i pravi im struju. I tako taj brod (veliki ili mali) bude parkiran ponekad jako dugo (ponekad i par dana), a dizel radi, zagađuje zrak i okreće generator koji pravi struju. To je tako već 100 i nešto godina. No sad kad mi svi više mislimo na probleme s klimom i probavamo što manje zagađivati zrak, vidimo da je to oko brodova zapravo loša stvar. Brodovi zagađuju atmosferu za vrijeme putovanja po moru ali to nitko ne vidi jer je to na moru. Međutim, kad su parkirani u lukama, e onda se osjeti taj smrad dizela pa su ljudi počeli prigovarati i buniti se jer vide kako se zrak zagađuje. Sad zamislite kako je to u Rotterdamu, najvećoj luci u Europi. Tu parkiraju svaki dan oko 170 prekooceanskih brodova. Toliko pozicija ima u luci. Radi se o brodovima koji za 10 sati boravka u luci potroše toliko struje kao 100 četveročlanih obitelji u godini dana.
Upravo zbog toga se radi na projektu koji se zove “Struja s obale”. Umjesto da se uključi dizel, taj brod, kad se parkira, se jednostavno uključi na struju s obale. To su brodari naravno, kopirali od avionđija koji troše struju s aerodroma. Ali nema veze. Važno je da se ne troši dizel. To je interesantna situacija, a vi se pitate kakvu ulogu ima jedan Glinjanin u tome svemu. Pa eto, stvar je u tome da se taj štekker za brod treba standardizirati pa da bude isti u svim lukama i na svim pozicijama. Bilo bi glupo da brod otplovi iz Rotterdama u Shanghai ili u Singapur ili u Rijeku pa da se tamo ne može uključiti na struju jer njihov šteker ne paše u taj brod. Slična situacija je u auto industriji pa i tu imamo projekt koji standardizira sve te štekkere za aute. Jedino avioni nemaju problem jer su se već prije 50 godina dogovorili kakav šteker će upotrebljavati.
I tako sam se ja bacio u prvu liniju tehnologije u moreplovstvu. Izgleda da znam ljudima objasniti na jednostavan način o čemu se radi pa mi je neki američki časopis ponudio da za njih pišem stručne članke iz oblasti moreplovstva. Oni uopće ne znaju da sam ja tek malo onjušio moreplovstvo i da baš neman nekog velikog i dubokog znanja o brodovima ali baš me briga jer to im neću ni reći. U moreplovstvu ima uvijek nešto novo. To već kužim, a one stare stvari koje ne kužim nitko ni neće čitati jer to moreplovci već znaju. Za kraj da vam još ispričam jedan vici iz moreplovstva:
“Nakon brodoloma, Huso i Haso plutaju u čamcu, žedni. Odjednom, primjete kako u blizini pluta nekakva stara lampa. Pokupi je Huso, malo je istrlja da je obriše, kad iz nje iskoči duh. Duh im, kao što to uvijek biva, reče da mu kažu jednu želju pa će im ju on ispuniti. Huso, bez puno razmišljanja reče: želim da se čitav ocean pretvori u hladnu pivu. PUF! Ocean je od pive! Nastane tišina koju prekida jedino lupanje (pivskih) valova o čamac. Haso ga s gađenjem gleda i nakon 5 minuta reče: Koji si ti kreten, sad ćemo morati piškiti u čamac!”
Dakle, pazi što želiš….
By Marijan Jozić
