Autor: Marijan Jozić
Kako mala žarulja može pokrenuti lavinu događaja; pa poslušajte ovo. Svakodnevne sitnice često pokreću niz neočekivanih događaja. Ovo je priča o jednoj običnoj žarulji, prometnoj kazni i mojoj mudroj golubici, ispričana kroz duhovit pogled na svakodnevne zgode i nezgode jednog vozača u Nizozemskoj. Sve je počelo kad je na desnom faru auta pregorjela žarulja. Moderni automobili ne opraštaju ni najmanje kvarove – odmah me computer upozorio da lampica više ne radi. Kao odgovoran sudionik u prometu, bez razmišljanja sam izvadio rezervnu žarulju iz auta i zamijenio je. Osjećao sam se kao pravi uzorni građanin kad sam to obavio. Ostao mi je samo podsjetnik – čim krenem u samoposlugu, svratit ću u trgovinu auto dijelova po novu rezervnu žarulju.
Prva prilika se ukazala i, naravno, otišao sam po novu žarulju. U trgovini sam razmijenio par riječi s jednom simpatičnom djelatnicom, koja mi je brzo pronašla odgovarajuću žarulju. Dok je išla do police, oko mi je zapelo za WD-40 sprej na popustu – tko može odoljeti takvoj prilici? A WD-40 uvijek treba. Tako sam, osim žarulje, kupio i sprej, a sretan što sam obavio „muški šoping“, otišao kući i ubrzo zaboravio na cijelu stvar.
Par dana kasnije, jutro mi je pokvario poziv moje golubice. Ljutito me upozorila da divljam u prometu – stigla mi je kazna za prebrzu vožnju! Otvorio sam pismo od policije i vidio da sam vozio 54 km/h u zoni gdje je dozvoljeno 50 km/h. Zbog tih „sitnih“ 4 km/h više, iz džepa mi uzimaju 45 eura – 36 eura za kaznu i 9 eura administrativne troškove.
U pismu je bio i link do fotografije, koja je jasno pokazivala moj auto. Nema dileme – to sam bio ja. Nije golubici bitna cifra, ni tih par kilometara iznad ograničenja. Najvažnije joj je da ja priznam krivicu. Dobro me poznaje i zna da bih, u šali, mogao prebaciti krivnju na nju, pa reći da je vjerojatno ona posudila auto i napravila prekršaj. Ovaj put sve je na meni (mea culpa), a njenoj savjesti je lakše jer zna da joj neću prigovarati kad mi drugi put uzme auto, a svoj čuva u garaži.
Što mi je preostalo nego platiti kaznu i još jednom priznati da je to bila moja greška? Na kraju, ta žarulja me koštala 5 eura, plus 45 eura kazne, plus golubičino prigovaranje. U biti, ispao sam veliki gubitnik – ali barem je savjest čista, a iskustvo bogatije za još jednu zgodu za prepričavanje.
Kratka pouka: Sitnice poput zamjene žarulje mogu dovesti do neplaniranih troškova – pogotovo kada u prometu stopalo malo „teži“ ka gasu. Ipak, važnije od svega je iskreno priznanje i sklad u kući, pa makar to značilo da ste na kraju vi gubitnik, a golubica pobjednik. Sad je nasal još jedan razlog da me izbaci iz kreveta i preseli na tavan. Uz hrkanje sam još i osoba koja pravi prometne prekršaje.
