Mnogi od nas, još od dečačkih dana, sanjaju da urade nešto veliko za ljude, što bi bar na trenutak promenilo sve i dokazalo da može, da ima smisla
Trenutno sam u Hrvatskoj, gledam kako se navija, više iz daleka, jer mi nisu bliska masovna okupljanja
Onda u jednom trenutku vidim Luku Modrića kako treba da izvede penal, sve je zaćutalo
Luka je, na trenutak, sve stavio na kocku, i svoju karijeru, i godine, i ugled
Svestan da ako pogodi, biće heroj nacije, ako promaši, sve suprotno, na stubu srama
Preuzeo je odgovornost po ko zna koji put, opet susret sa strahovima, unutrašnjim demonima, nekom silom koja te vuče na dole i govori ti – tvoje je prošlo .-
Promašuje – golman brani
Ljudi u neverici, sumnje u njega postale su opravdane, kraj
Nije prošao ni minut, isti taj čovek, izvodi akrobatski potez, i postiže pogodak
Kao ponovo rođen
Euforija kakvu dugo nisam video, dok mi pogled iz sobe pada na centar grada
Gde jednim okom gledam utakmicu, a drugim, kroz prozor, ljude ispred kako navijaju
I to je to, čitava jedna karijera duga više od dve decenije staje tu
Padneš, i ustaneš
Promašiš, pa pogodiš
Modrić ima neverovatnu unutrašnju veru
Nisam ga puno gledao, ali ono što bih video, to je kako najmanji na terenu, a sada i najstariji, igra protiv divova
Motivisan, kao da je na početku karijere, možda i više
Dok je igrao u Dinamu, govorili su da je to njegov maksimum, da nema telo za više
Još je tada bio pozajmljen Zrinjskom i jednom timu iz Mostara, otpisan za velika dela, potcenjen
Dok je igrao u Totenhemu, govorili su isto, to je to, dosta mu je i toliko
Kada je prešao u Real, isto neverica, ostaće godinu, dve, i kraj
Uvek ista zavist i neverica
A Modrić je postao šest puta prvak evrope, i jedne godine najbolji igrač sveta, ispred dvojice najvećih možda u istoriji
Šta ima taj čovek, što drugi nemaju
Snagu, sreću, talenat, brzinu
Sve je to u drugom planu naspram njegove vere i ljubavi, da ono što radi, radi do kraja
Odavno ne više samo zbog sebe, nego zbog svih onih kojima to znači
Svestan da tako, i doslovno, menja živote
Po principu – kada može Luka mogu i ja –
Sinoć je Luka Modrić izašao u 80. minutu iz igre, protiv Italije
Hrvatska nije primila gol sa njim, nego bez njega
Možda je i to Modrićev simboličan oproštaj i dokaz nepobedivosti
Govorili su da treba smena generacija, da treba da igraju drugi, da je njegovo prošlo
Nije
Takvi igrači zauvek ostaju prisutni, i kada završe karijeru
Žive u budućim generacijama
Kao deo kolektivnog nesvesnog, a i svesnog
To je bio Dražen Petrović, kapetan, o kome se i dan danas više priča, nego o igračima koji igraju
To je sada Luka Modrić
Dokaz da se može, kada se hoće
I da je nevažno ko je sa druge strane
Važno je šta je u tebi i u načinu na koji sve to nosiš
Da fudbalske karijere mogu da traju duže, Luka bi igrao večno
Ali i ovako je ušao u red besmrtnih
Čemu nas je sve naučio
Da i najveća slava i novac ne smeju da oduzmu čoveku skromnost, poniznost
Da i najveće pobede nisu kraj puta, i vreme da se stane, nego učenje i motiv za neke nove
Da nisu bitne godine, nego strast, vera i želja
Da nije bitno mišljenje sredine, nego unutrašnji glas koji ti govori da možeš
Da su i porazi sastavni deo života, i da je najvažnija borba
Kada ti svi govore da staneš, a ti nastavljaš
I dokazuješ da možeš, po ko zna koji put
To razdvaja velike, od najvećih
I snagu ljudskog duha koji je neuništiv
Posebno kada shvatiš da tvoje srce ne kuca samo za tebe, nego za sve one kojima značiš
Tako se ulazi u legendu
Koja ima smisla, samo ako ljudima donese nešto dobro, što će dugo da živi u njima
I da im da dodatnu snagu da ne odustanu
Do poslednjeg daha
Do kraja
Stefan Simic
