Ma to i vi vidite često. Ženski svijet se vidi često na ulici s pametnim telefonom. Ako ga ne upotrebljavaju, eonda ga stave u džep od traperica na ritici. To nije ništa neuobičajeno. Ipak, nekoliko primijedbi oko toga. Jedanmoj bivši kolega bi ponekad došao na posao jako, jakomrzovoljan. Pitam ga što mu je? A on mi već po treći put kaže da je njegovoj 18 – godišnjoj kćeri opet ispao telefon u školjku od WC-a. Cura ide piškiti pa zaboravi da joj je telefon u stražnjem džepu. I telefon padne u školjku. U telefon je ušlo dosta vode pa više ne radi. Onda ondonese telefon u firmu pa ga stavimo u inkubator. Prije desetak godina sam dao kupiti inkubator jer su počeli praviti mikroprocesore i mikro elektroniku od materijala koji povuče vlagu iz zraka. Ako se takav dio ugradi u kompjuter i ako se zalota, onda se može dogoditi da eksplodira pa se čuje zvuk kao da pečemo kokice. Radi se o tome da vlaga lako uđe u taj dio pa ako se to zagrije za vrijeme lotanja, onda vlaga teško izađe pa se unutar tog procesora podigne pritisak koji ga onda razvali. E, upravo u taj inkubator stavimo telefon i onda se on 48 sati peče na temperaturi od 45 stupnjeva. Ta temperatura je dovoljna da iz telefona, malo po malo, izađe ona voda (u obliku vodene pare). Eto, inženjeri se svašta sjete. I tako njegova kćerka mora par dana čekati da telefon opet proradi. E, te moderne cure ponekad sjednu na tvrdu stolicu ili klupu pa potrgaju ekran pametnog telefona. I to se dogodi. Ja sam jednom zgodom rekako da je sexy kad cura prođe korzom u uskim trapericama, a na guzici u džepu joj je telefon. Poneka prođe kakva cura i s dva telefona. U svakom džepu po jedan. I baš zbog toga mog komentara, moja golubica baš neće staviti telefon u džep. E, baš neće! Ona svašta improvizira samo da ga ne stavi u džep traperica. Problem je u tome što ga uglavnom nosi u ruci pa ga uvijek negdje odloži i onda zaboravi gdje ga je ostavila. Skoro svaki dan imam intervenciju. Kad mi kaže:“Daj me nazovi”, onda znam koliko je sati. Negdje je odložila telefon, a ne može se sjetiti gdje pa ju nazovem i onda slušamo odakle dolazi zvuk telefona. E, da je to sve,bilo bi dobro. Međutim, danas je bila prava panika. Bili smo u supermarketu i kad smo došli do blagajne, ona mi u panici kaže: “Izgubio mi se telefon!” (dakle, ne ono: izgubila sam telefon, nego izgubio se telefon.) “Pa gdje si ga držala?”, pitam ju hladnokrvno. Kaže ispod ruke (u pazuhu). Kažem ok, ja ću platiti račun i utrpati stvari u torbu, a ti se prošetaj supermarketom, tko zna možda ga i nađes. Ja ću te nazvati pa možda čuješ da telefon negdje zvoni. Mogu si zamislit da je kod povrća pipala paprike pa je odložila telefon i zaboravila ga opet uzeti. Međutim,telefona nema. Onda sam joj se pridružio u potrazi ali telefon je nestao bez traga. Ja sam već izračunao štetu. Takav Samsung će me koštati 400 eura ali sranje je da mora uzeti novi broj i pretplatu, a osim toga je i psihička ješteta jer je telefon pun slika (vjerovatno nema ni jedna moja slika), zatim adresa, pa tel. brojeva i tko zna čega. I što ćemo nego da odemo na šalter supermarketa i da im kažemo da ako nađu telefon da nam jave. Ona cura otvori ladicu i izvadi još pet telefona pa kaže: “Vidite, ovaj tjedan smo pronašli pet telefona. Nije ništa neobično da se telefon izgubi.” Tobože da nas malo utješi. I poslije onog hvala, doviđenja, uputimo se mi prema parkiralištu. Otvorim prtljažnik auta da odložim jednu torbu, a moja golubica otvori torbu u kojoj su bila jaja, kruh i sir. Kad ono tamo njezinn telefon. Odahnulo mi je jer sam uštedio 400 eura. No ona u panici jer je pomislila da je postala senilna kao onaj Amerikanac Biden. Ja je smirujem i kažem joj da ću je poslati doktoru Strižaku da joj testira kratkoročnu memoriju. To ju je malo smirilo.
Na kraju se pojavio moj inženjerski nagon. Inženjeri uvijek traže uzrok kvara. I onda izmisle popravak. Po mojoj analizi, uzrok problemu je što telefon stalno drži u ruci. Problem se moze riješiti ako telefon stavi u džep na stražnjici. To joj predložim ali ona neće ni da čuje. I tako idemo dalje za iste pare.
Marijan Jozić