Autor: Aleksandar Olujić
U sklopu Dana srpske kulture koje već tradicionalno organizira Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, ovog će četvrtka, 6. studenog 2025. s početkom u 18,00 sati, u Domu INA Rafinerije nafte u Sisku gostovati Beogradsko dramsko pozorište sa svojom čuvenom predstavom „Ne igraj na Engleze“.
Drama je praizvedena 2007. na Novoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, bez nekih prevelikih očekivanja, pošto je njenom autoru, Vladimiru Đurđeviću, to bio debitantski komad, a isti je režirala mlada i (tada) neafirmirana redateljica, Staša Koprivica, koja je te godine diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. No, tri su se stvari poklopile: izvrstan tekst, sjajna režija i nadahnuta glumačka postava. Rezultat je poznat, „Ne igraj na Engleze“ postala je hit predstava za koju se tražila karta više kako na domaćoj sceni tako i na gostovanjima.
„Ne igraj na Engleze“ priča je o trojici prijatelja, u prvoj postavi su ih igrali Daniel Sič, Ivan Tomić i Marko Živić, tridesetogodišnjaka naviklih da idu linijom manjeg otpora i da za sve krive druge samo ne sebe, a dane provode s pivom u ruci u očekivanju velikog dobitka na kladionici.
Đurđevićeva drama postala je regionalni hit i po njoj je 2021. snimljen istoimeni film u režiji Slobodana Pešića u kojem su uloge triju prijatelja ponovo glumili Daniel Sič, Ivan Tomić i prerano umrli Marko Živić. Predstava „Ne igraj na Engleze“ je postavljena i kod nas u Satiričkom kazalištu Kerempuh. Zagrebačka praizvedba bila je 2012. godine, a režiju su supotpisali Vinko Brešan i Željka Udovičić, dok su uloge tumačili Hrvoje Kečkeš, Borko Perić i Tarik Filipović.
„U središtu Đurđevićevog, samo prividno, „lakog” zapleta, nalaze se trojica urbanih tridesetogodišnjaka, „zaglavljenih” već negdje na prvim životnim krivinama – ili zbog inferiornosti prema zaposlenoj supruzi (Paun), ili zbog nemogućnosti da se dokaže kroz površne seksualne avanture (Piksi), ili pak neodoljivog nagona da, koristeći kao „masku” nevine šale, ponižava vlastite prijatelje (Bule). Međutim, isto toliko bitan protagonist drame Ne igraj na Engleze – protagonist koji se istovremeno nalazi i u njima, ali i izvan njih – jest jedan od suštinskih zloduha ljudske prirode: strast prema kockanju, točnije klađenju“, napisat će nakon premijere u Kerempuhu Svetislav Jovanov.
Poput beogradske i Kerempuhova je izvedba bila „pun pogodak“, a istu je (2013.) imala priliku vidjeti i sisačka publika.
Predstava „Ne igraj na Engleze“ igrana je u BDP-u punih 14 godina, da bi poslije kratke pauze 24. veljače 2023. godine bila izvedena nova postavka iste predstave, ali s novom glumačkom ekipom u kojoj su Aleksandar Radojičić, Andrija Kuzmanović i Marko Gvero.
Kada je krajem 2007. godine predstava Beogradskog dramskog pozorišta “Ne igraj na Engleze” doživela svoju premijeru, postala je nešto što se kladioničarskim rečnikom zove “dark hors”: naizgled slabašni trkaći konj o kome niko ništa ne zna i nikome nije jasno otkud on tu, ali evo ga – pobeđuje. Zasluga za enorman uspeh ove minijaturne predstave pripada pre svega Vladinom tekstu. Osnovna situacija je genijalna u svojoj jednostavnosti: tri ortaka se klade na istu tekmu, sva trojica različito, svakom zavisi život od rezultata. Magični broj tri se nalazi i u činjenici da na sceni pratimo tri jedinstva: jedinstvo mesta, vremena i radnje. Pratimo raspad tridesetogodišnjeg prijateljstva zbog gluposti u realnom vremenu.
Uglavnom je prilično smešno. Sve do trenutka kada više ništa nije smešno. Retke su predstave koje mogu svakom da izmame emociju, a ova je nesumnjivo to umela.
Sada, petnaest godina kasnije, ceo jedan život kasnije (neko bi rekao), skoro sve se promenilo. Fudbal se promenio, klađenje se promenilo, pozorište se promenilo, i… Pa, mi smo se najviše promenili. Marka, to jest -“Piksija”, smo izgubili, a sa njim ogroman i nenadoknadiv deo tih dragih “Engleza” iz 2007.
Jedino što je ostalo isto je briljantno jednostavna priča: tri ortaka se klade na istu tekmu, sva trojica različito, svakom zavisi život od rezultata. A dobre priče uvek treba iznova pričati, jer iz njih svi iznova učimo.
Staša Koprivica
