U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Grada Siska i SKD Prosvjeta, Pododbora Sisak, 30. listopada 2024. u Domu INA Rafinerije nafte Sisak, beogradski Zvezdara Teatar prikazat će najnoviju dramu Dušana Kovačevića „Udovica živog čoveka“.
Ulaz je besplatan, a za ulaznice možete kontaktirati VSNM Grada Siska, Rimska 4 ili na tel. 044521098 (8-12h).
„Udovica živog čoveka“ naslov je najnovije drame Dušana Kovačevića, jednog od najvećih dramskih pisaca i scenarista sa ovih prostora kojom je Zvezdara Teatar proslavio svoj 40. rođendan.
– U ovom komadu nasilje se rešava nečim što je meni jako bitno, a to je da kada država ne radi svoj posao onda ljudi preuzimaju ulogu države i vrše egzekuciju. Reč je, zapravo, o nečemu što je kod nas postalo epidemija: nasilje nad ženama i nad slabijim generalno. Ovo bi sve bilo strašno i užasno, da nije u mojim dramama i filmovima začinjeno komedijom, kako bi moglo da se gleda… Zapravo ovo jeste prepisivanje života i trudio sam se da liči na život danas. – Dušan Kovačević, Politika, 7.10.2024.
Dom INA Rafinerije nafte Sisak
30. listopada 2024., s početkom u 18 sati
Dušan Kovačević
Udovica živog čoveka
Režiser: Dušan Kovačević
Scenograf: Vladislava Munić Kanington
Kostimograf: Dragica Laušević
Producent: Dragiša Ćurguz
Igraju: Jelena Đokić, Marta / Sunčica Milanović, Tereza / Nela Mihailović, Sofija – Soja / Miodrag Miki Krstović, Vojin – Voja / Anđelika Simić, Nana / Dušan Tomić, Bata
Ulaz: besplatan
– Kao i moji raniji pozorišni komadi i filmovi, i “Udovica živog čoveka” je mešavina drame i komedije. Tako da u žanrovskom smislu to nije ništa novo. U pitanju je jedna porodična, ozbiljna priča, a podnaslov komada je “Prepisivanje života”. Sve liči na ono što nam se događa, sa svim problemima, ali je naravno, kao i u svakoj pozorišnoj predstavi, zgusnuto i sažeto u skoro dva sata – rekao je Dušan Kovačević u razgovoru za Nova.rs.
Dušan Kovačević rođen je 1948. u Mrđenovcu kod Šapca gdje završava osnovnu školu, da bi gimnaziju završio u Novom Sadu, a potom diplomirao dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Poslije studija od 1973. do 1978. godine radi na TV Beogradu kao dramaturg, a od 1986. do 1988. radi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Punih 15 godina radio je u Ateljeu 212 da bi se 1984. priključio novoosnovanom Zvezdara Teatru u kojem od 1998. obnaša dužnost direktora.
Član je SANU u koju je 26. listopada 2000. izabran je za dopisnog, a 5. studenog 2009. godine za redovnog člana.
Napisao je brojne drame, između ostalih: Maratonci trče počasni krug, Radovan III, Šta je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću, Proleće u januaru, Balkanski špijun, Sabirni centar, Sveti Georgije ubiva aždahu, Profesionalac, Doktor šuster, Urnebesna tragedija, Generalna proba samoubistva, Rođendan gospodina Nušića… Osim toga, iz njegovog je pera cijeli niz filmskih i televizijskih scenarija kao što su: Ko to tamo peva, Maratonci trče počasni krug, Balkanski špijun, Klaustrofobična komedija, Urnebesna tragedija, Podzemlje, Profesionalac, Sveti Georgije ubiva aždahu…
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja među kojima valja istaknuti: Sterijinu nagradu za tekst suvremene drame (Balkanski špijun, 1984; Sveti Georgije ubiva aždahu, 1987.; Doktor šuster, 2002.); Nagradu Branko Ćopić (za dramski tekst i scenario filma Balkanski špijun, 1985.; za najbolje humorističko satirično djelo, Klaustrofobična komedija, 1988.; za humor i satiru za komediju Urnebesna tragedija, 1992.); Zlatnu arenu za najbolji film (Balkanski špijun, 1984.; Sabirni centar, 1989.); Zlatna palma za najbolji scenario u Cannesu (Podzemlje, 1995.); Nagradu za najbolji scenario na filmskom festivalu u Montreal (Balkanski špijun, 1984.; Profesionalac, 2003.) kao i Nagradu „Ivo Andrić“ za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti (2017.).