36 C
Petrinja
Saturday, July 13, 2024
spot_img

‘Specijalni program’

Marjan Gašljević

Specijalni program

( Priča iz i ne tako davnih vremena)

Konačno je i naš kolodvor, jedva poznata Roviška, došao na red da ga se informatički opremi. Danima smo se radovali kada ćemo dobiti računala i umrežiti se. Tog su prijepodneva informatičari dovezli u kombiju tri računala. Već ranije smo znali da jedno računalo ide šefu, jedno tehnologu a jedno meni, univerzalnom smutljivcu. Koliko mi je bilo poznato tehnolog, inače vrlo samozatajna osoba, solidno je poznavao rad na računalu, a i sam nisam bio neki vrhunski kompjuteraš ali sam se solidno snalazio prošavši još davno obuku na, tada modernom, MS-DOS-u te radeći na kućnom računalu. Za šefa se uopće nismo brinuli, svaki nam je dan bar dvadeset puta ponavljao, posebno kada bi netko strani bio u blizini, kako je na Prometnom fakultetu uspješno položio ispit iz informatike dobivši samo čvrstu trojku usprkos profesorovoj pohvali, „da je zgranut takvim znanjem.“

Kutije s komponentama su svečano izvučene iz kombija, a šef je uzbuđeno skakutao oko njih. „Meni ovaj najveći!“ Pokazivao je na ogromni, stari monitor davno ranije otpisan u Informatici. Dečki su se malo zgledali pokazujući na najmanji, LCD monitor i pripadajuće komponente koji je bio namijenjen njemu. „Ma dobro, dajete taj meni.“ Složim se dok me je tehnolog mudro gurkao jer njega je u obje varijante pripadao LCD i pripadajuće nove komponente. I tako ni kriv ni dužan dobih novu varijantu računala s najnovijim programom i laserskim printerom. Šef je oduševljeno gledao svoj, netom postavljen, ogromni monitor koji je zauzeo cijeli stol. Kao čovjek koji zna što je lijepo odmah je monitor ukrasio  sklupturom četiri glinene patke s teletom i pozvao cijelu ekipu na kavu.

Kavu smo popili nabrzake sve se žureći isprobati svoje nove „strojeve“. Već sutradan šef mi je zapovjedio da isprobam njegovo računalo jer „njemu nešto ne ide i nema vremena“. Računalo kao računalo, na njemu stari Windovsi i pripadajući Word. Muvajući po računalu shvatim da mi šefina, usprkos trojki s fakulteta, o njemu nema ama baš blage veze. I tako prčkajući složim mu na zaslon jedan porno clip i odem za svojim poslom obećavši mu da ću mu „pomoći“  ako slučajno zatreba. I tako, saznavši iz priče poslije, šefina je uživao u ritmici koji mu je pružao taj porno clip sve dok mu u sobu ne banu ekipa iz Putničke službe iz Zagreba. Ekipa uglavnom ženska krenu ga pozdraviti, a on u panici lupa po tastaturi, a clip nikako da stane. Zacrvenio se, zaslinio a jedna od nadobudnih gospođa priupita: „ Oooo šefe, pa tko bi rekao da Vas to zanima!“ Jadan se ukipio iza stola, ukipio mu se i mali neugodno napučivši hlače kada stiže u sobu i dimnjačar (samo je on nedostajao!) koji je upravo bio završio posao čišćenja dimnjaka pa mu šef treba ovjeriti bilježnicu. Svi se automatski primiše za dugmad, a primi se i šefina za dugme na šlicu hlača i tek  tada shvati da mu mali hoće iskočiti van. Zacrvenio se kao rak, a dimo znatiželjno viri u monitor: „ O šefe pa i ja takav imam doma.“ Utješi ga dimo. Ma nije šefina pitao dimu što je pod tim mislio nego je što žurnije pokušavao izgurati društvo iz kancelarije nutkajući ih pićem sve dok se onoj znatiželjnoj damici nikako pogled nije otkidao od ispupčenja na hlačama.

 „Kako se gasi?“ Dreknu na mene odmah s vrata kada se je riješio društva. Malo zatečen zastanem toliko dugo da vidim nasmijano lice tehnologa koji je virio iza njega. „Eeeeeeee, omiljeni moj šefe ne ide to tek tako. Nije posao pimpek da ne može stajati danima ( osim onog na njegovom kompjuteru ). Dakle ako platiš rundu pića objasniti ćemo ti kako se kompjuter gasi.“ Što mu je drugo preostalo već je platio da bi, za prvu ruku, doznao da je najlakše i najjednostavnije izvući utičnicu iz struje i tada se pouzdano gasi.

I tako trajaše to danima, mjesecima, godinama. U međuvremenu je šefina napredovao u radu s kompjuterom tako da danas, nakon samo sedam godina zna otvoriti Internet i tražilicu Google te upisati u tražilicu riječ „koza“ i strpljivo listati skupljajući saznanje koje koze, gdje i kada su najjeftinije i kada je kupnja ili prodaja koza najpovoljnija. Došavši to tih moćnih saznanja u radu s kompjuterom često bi znao s nama uz kavu raspravljati o problemima, jer ipak je on položio ispit iz informatike s čvrstom trojkom na Prometnom fakultetu,  sporom Internetu, sporom „olistavanju“ (  printanju ), „karotekama“ ( datotekama ) koje je zagubio, itd….

To smo jutro, kao i obično, uživali u kavi pričajući o važnim temama kao što su skakanje jarića preko plota, bodljivim burskim jarcima, metiljima, patuljastim kovrčavim kokama, prevrtačima, da bi šefina naprasno prekinuo te seljačke priče: „ Kada sam JA polagao ispit iz Informatike na Prometnom fakultetu profesor nije mogao vjerovati da JA tako puno znam o informatici. Dao mi je čvrstu trojku čestitajući mi …………… ( a gulaš je bio tako dobar …….. i kozlić ……….).“ Skrušeno kako je to meni malom, jadnom službeniku i običaj obratim se tehnologu:

„Čuj stari, meni onaj program što su mi jučer instalirali radi fantastično, ubrzao mi je rad na računalu nekoliko puta. A i na Hrvatskom je jeziku pa je lako čitati upute i snalaziti se na računalu. Neki nazivi na Hrvatskom izgledaju malo blesavo ali sve u svemu super je.“

„O da, i ja sam prezadovoljan, super je.“ Uzvrati mudro tehnolog.

„Kakav su to vama program instalirali, a meni nitko ništa nije rekao.“

„Ma znaš šefe tebe vjerojatno nije bilo u sobi kada su zvali iz Informatike. Nazovi odmah jutros Desk pa će ti oni instalirati taj novi program za zaštitu Windovsa. Jebi ga, malo je neobično sada kada se ti programi prevode na Hrvatski jer Windovs je „prozor“, a taj se novi program zove „firanga 2009“ jer se može samo instalirati na taj jebeni Windovs ili prozor.“

„Zapiši mi to.“ Pruži mi šefina, normalno, crvenu olovku i svoj ručni bilježnik od koga se inače ne odvaja.

Napišem: „ Molim instalirati mi na program „prozor 2003“ antivirusni program „firanga 2009“.

Već nekoliko dana šef ne razgovara sa mnom. Ne znam što mu je. Vjerojatno mu je žao što je platio piće petorici dečki iz Informatike koji su mu već sutradan rano ujutro došli instalirati najnoviji program „firanga 2009“, jedan fantastičan program za zaštitu Windovsa, ovaj, „prozora“. Vjerojatno se ljuti što su ti dečki iz Informatike bili neozbiljni da boli, cijeli dan su se smijali kao ludi na brašno. Tko bi znao čemu?

Related Articles

Stay Connected

0FansLike
0FollowersFollow
0SubscribersSubscribe
- Advertisement -spot_img

Latest Articles